БИОГРАФИЈА
Дојна Галић-Бар рођена је у Букурешту, престоници Румуније, уочи Другог светског рата. Уместо сећања на безбрижно детињство и најранију младост, у великом пртљагу својих успомена понела је слике бомбардовања, разарања и прогона.
Медицину је дипломирала на Београдском универзитету, а психијатрију, тај захтеван посао лечења људских душа, специјализирала је и усавршавала у Паризу и Чикагу. Као поборник напредних, савремених метода у психијатријском лечењу човека, за равноправност и људско достојанство, без обзира на пол, расу и вероисповест, борила се читавог живота, раме уз раме са својим супругом, америчким сенатором Вилијамом Баром. Др Дојна Галић-Бар била је директор чак три специјалистичке болнице у Сједињеним Америчким Државама.Предавач на Универзитету Илиноис, саговорник, али и аутор бројних стручних телевизијских емисија, часописа и научних студија, др Галић-Бар и данас води активну приватну праксу у Џолијету (у Илиноису, САД), у којој су потражиле помоћи спас хиљаде ратом траумираних избеглица из бивше Југославије.
Истински космополита који је пропутовао планету, вечити заљубљеник у историју, уметност, археологију, антропологију и друге хуманистичке науке, изузетни познавалац културног наслеђа људске цивилизације, Дојна Галић-Бар је и изузетно талентован мултидисциплинарни стваралац.
Изузетна, школована пијанисткиња, др Галић-Бар је и пасионирани сликар мртвих природа, уља са српским националним мотивима и цвећа, али и писац аутентичних романа-мостова, који на непоновљив начин спајају њену српску отаџбину и савремени свет.
Романи првенци Дојне Галић-Бар –„Анђели без лица“ (2004) и „Плави голуб“ (2005), на енглеском и српском, које је издало Удружење књижевника Србије – овенчани су Високим признањем Академије„Иво Андрић“ за посебан допринос књижевном стваралаштву српског народа 2005. и Јубиларном медаљом поводом стогодишњице удруживања књижевника Србије 2006. године, коју додељује Удружење књижевника Србије ствараоцима од националног значаја. Исписујући ове потресне породичне, али и историјске хронике, Дојна Галић-Бар је, према мишљењу књижевне критике, створила својеврсну српску верзију антологијских породичних романа какви су „Сага о Форсајтима“ и „Буденброкови“. Роман „Звона и ветар“ (објављен на српском и енглеском 2006. године) наставак је узбудљиве потраге за коренима, прецима и духовним идентитетом, утемељен, као и претходни романи, на бројним истинитим догађајима из раскошног животног искуства Дојне Галић-Бар, али и великим немирима историјске сцене20. века. Четврти роман Дојне Галић-Бар „Ана Ли“, према речима рецензетна Петра В. Арбутине, јесте уверљива животна прича о страдању –парабола озлу у људима –прожета узбудљивим и драматичним ситуацијама и малим књижевним трактатима о вечним питањима и усудима који прате људски род на путу уздизања у небо или срозавања у блато. За роман „Ана Ли“ добила је највише признање Академије „Иво Андрић“ за животно дело и међународно признање „Српски бренд“ из Брисела.Романи „Куглица“ и „Кућа сломљених огледала“, са новим приповедачким облицима и новим темама, објављени су 2008. године. У роману „Кућа сломљених огледала“, који је инспирисан животом и делом Камил Клодел, Дојна Галић-Бар гради сневани идеал савремене књижевности, сопствени наративни облик и причу, са мноштвом симбличких значења, заумних и чињеничних рукаваца, који од живота једне од најпознатијих вајарки –сестре песника и дипломате Пола Клодела –и дружбенице, музе и емотивног и уметничког антипода вајара Огиста Родена, ствара универзалну парадигму о животу и страдању уметника, о светом тлу бола уметничког дела и суровом аутоматизму живота несклоног уметности. (Петар В. Арбутина). У роману „Куглица“, према речима рецензента Мирољуба Јоковића, Дојна Галић-Бар је савременој српској књижевности подарила занимљиву галерију негативних јунака који су постали слуге изгубљене историје, деструктивне технологије или обожаваоци култа пролазности и смрти. За оба романа Дојна Галић-Бар је награђена многобројним књижевним признањима: Фјодор Михајлович Достојевски, 2008. године –за књижевно дело прожето хуманизмом, за успостављање христоликих вредности доброте, љубави и милосрђа у апокалиптичном свету 21. столећа, у коме је осветљавала трагедијеженских ликова, њихов усуд и вишеслојност карактера;високим књижевним признањем Академије Иво Андрић, за изванредно достигнуће у 2008. години, за два романа „Куглица“и „Кућа сломљених огледала“; Кочићевом повељом и Кочићевим пером, у Хилдену 2008. године, за висока достигнућа у савременој књижевности и оданост лепоти Кочићеве речи и мисли, коју додељује Задужбина „Петар Кочић“, Бањалука –Београд.Најактрактивније дело Дојне Галић-Бар је њен седми роман –„Пасија“. Ауторка нам је, документарно убедљиво, исписујући редове повести о сликару и култном фалсификатору Хенриху Антониусу ван Мегерену (1889–1947), понудила јединствену поетску слику – сагу о егзибиционизму (Предраг Р. Драгић Кијук). У осмом роману „Стрепња“ Дојна Галић-Бар се ухватила у коштац са темом којом се писци нерадо баве, темом старости, уздигла се изнад ње и исписала вишезначне и чудесне симболе сабирања искуства и сусрета са непознатим, а неминовним. Њена јунакиња примабалерина Анабела у старости доживљава најлепше поетске тренутке који плене богатством занимљивих детаља.Романи „Ураган“ и „Близнакиње“, у којима је ауторка применила нове приповедачке облике, пронаћи ће пут до читалаца у годинама које ће нас окупљати и у којима ћемо увек препознати писца ретког дара чији романи изазивају подједнаку пажњу читалачке јавности и медија.
ПОРТРЕТ ПРЕДСТАВЉА ИСКАЗ ДУБОКОГ УМЕТНИКОВОГ НАДАХНУћА ДА ВИЗУЕЛИЗУЈЕ ПРОДУХОВЉЕНОСТ, ПЛЕМЕНИТОСТ, ИЗУЗЕТНОСТ И ИЗВАНРЕДНУ ЛЕПОТУ ОСОБЕ КАКВА ЈЕ ДОЈНА ГАЛИћ БАР.
АКО СУ ОЧИ ОГЛЕДАЛО ДУШЕ, НА ОВОМ ПОРТРЕТУ, У ОЧИМА ДОЈНЕ ГАЛИЋ БАР, НЕБЕСКО ПЛАВЕ БОЈЕ ОГЛЕДА СЕ ЈЕДНА РАЈСКА ДУША, АНЂЕОСКЕ ДОБРОТЕ, ОТКРИВАЈУЋИ ИСТОДОБНО ЖЕНУ ВЕЛИКЕ ДУХОВНЕ СНАГЕ, НАЈВИШИХ МОРАЛНИХ ВРЕДНОСТИ КОЈА ЈЕ САМИМ СВОЈИМ ЖИВОТОМ, ХУМАНИЗМОМ,НЕУМОРНИМ СТВАРАЛАШТВОМ, , ВЕРОМ И ЉУБАВЉУ ПРЕМА ГОСПОДУ,БЛИЖЊИМА,ПРЕМА ОТАЏБИНИ А НАДАСВЕ ДИВНОМ МОЋИ ОПРОСТА СЛЕДИЛА ПУТ НАЈЗНАМЕНИТИЈИХ И НАЈСВЕТИЈИХ ЛИКОВА ЖЕНА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ И ВЕРЕ ПРАВОСЛАВНЕ.
Њен сензибилитет,аутентична отменост,али и раскошна личност изнедрили су дивне романе,мостове који спајају људе и које је књижевна критика увек с пажњом пратила. Дојна је аутор која је за своје романе добила престижне награде: Академија „Иво Андрић“ и њен председник ,књижевник Радомир Смиљанић за романе првенце „Анђели без лица“и „Плави голуб“ доделили су јој високо признање Академије за посебан допринос књижевном стваралаштву.
Захваљујем стручном жирију Академије што је први препознао лепоту и снагу писане речи Дојне Галић Барр. Удружење књижевника Србије је 2005 .године поводом стогодишњице удруживања писаца Дојни Галић Барр доделило Златну медељу као ствараоцу од националног значаја. Био је то роман Плави голуб. За роман Звона и ветар награђена је интернационалним признањем Академије Иво Андрић, док је за роман Ана Ли награђена наградама Српски бренд из Брисла и наградом за животно дело, Академије. 2008. године Дојна Галић Барр је издала два романа: Kућа сломљених огледала и Kуглица. За оба романа добила је престижне награде Фјодор Михајловић Достојевски, Kочићево перо и Kочићеву повељу и Високо интернационално признање Академије Иво Андрић.
Ове године Дојна је од Бањалучког сајма књига добила Златну плакету као најбољи писац из расејања.
Жири ЦЕНТРА ЗА ХУМАНОСТ,KУЛТУРУ И ПРАВОСЛАВЉЕ ДОДЕЛИО ЈЕ НАГРАДУ KНЕГИЊА МИЛИЦА Дојни Галић Бар ЗА НАЈВИШЕ ДОМЕТЕ НА ПОЉУ ХУМАНИЗМА, KЊИЖЕВНОГ И УМЕТНИЧKОГ СТВАРАЛАШТВА, KАО И ЗА ОЧУВАЊЕ ПРАВОСЛАВЉА И СРПСKЕ ТРАДИЦИЈЕ .
О Дојниним романима су говорила угледна имена наше књижевности.Њени романи су промовисани у градовима Србије, Републике Српске. Много тога је речено и написано. И то је био повод да вечерас поред ПАСИЈЕ промовишемо књигу рецензија о Дојни Галић Бар. У тренутку када сам почела да прикупљам материјал за ову књигу која носи наслов ”Љубав и чежња” нисам ни била свесна обимности материјала. Ређали су се догађаји, промоције и књига је од првобитне идеје од стотинак страница прерасла у документ о доживљеном и изговереном.
Срећна сам што ће ова књига употпунити слику о Дојни,писцу,лекару,хуманисти и једној изузетној жени.
На самом крају желим да се захвалим креативном тиму целог догађаја “Љубав и чежња”: Оливери Милетовић, Предрагу Драгићу Kијуку, Петру Арбутини, Дуди Лудошан, Петру Недељковићу, Марији Ђукић и Марији Русмир, лектору Ирени Поповић, преводиоцима Тањи Дијан и Чедомили Маринковић, штампарији Зламен и Ђорђевић. Захваљујем свим критичарима романа Дојна Галић Барр. Посебну захвалност дугујем сликару Арифу Исканадрову, који је својим изванредним талентом и снагом сензибилитета препознао дубину душе и великог срца Дојне Галић Барр и насликао портрет који је део сценографије догађаја и пред којим у редовима стоје њени пријатељи и поштаваоци.
Посебну захвалност дугујем људима који су дошли из Америке да поздраве Дојнину 7 књигу и пренесу јој утиске.
Захваљујем представницима амбасада Америке,Русије и Румуније .Захваљујем свима онима који су послали телеграме честитки за ову личност која је наш светионик, лепота.
Захваљујем свима вама, који сте својим присуством потврдили изванредну снагу заједништва и љубави. Ово вече ће бити нови узлет и нова снага коју сте подарили Дојни у тренутку када јој је то потребно.
Видимо се на следећим промоцијама романа Дојне Галић Барр. Сигурна сам да ће тада бити са нама.
