Софија Ћук Гарофани

Центар за хуманост и културу - Београд, Саопштење за новинаре поводом доделе награде "Кнегиња Милица" 

Биографије лауреата: Софија Ћук Гарофани

Жири у саставу: Петар В Арбутина, Мирјана Зековић и Мила Милосављевић на састанку одржаном 6 априла 2015 године једногласно је донео одлуку да награду “Кнегиња Милица” за највише домете и допринос српској култури и духовности, за 2014 . годину додели Софији Ћук ДиГарофани, истакнутој ликовној уметници и велико м хуманисти српског порекла, која већ деценијама живи и ствара у Француској. Награду додељује Центар за хуманост и културу из Београда. Софија Ћук ДиГарофани признање које носи име Кнегиње Милице, једне од најумнијих и најмудријих, најплеменитијих и најузвишенијих Српкиња, највољеније владарке која је своју храброст и достојанствопоказала у најтежим временима за Србију, након Косовске битке, заслужује својим уметничким радом и светским успехом, хуманистичким, националним и пре свега људским вредностима. Њен изузетно богат, раскошан и јединствен уметнички опус, резултат вишедеценијске посвећености уметничком стварању, представљен је у готово свим значајнијим галеријама широм света на преко две стотине  изложби. Немерљив је и допринос Софије Ћук Ди Гарофани у организовању и сакупљању хуманитарне помоћи и иницирању бројних хуманитарних акција намењених помоћи најугроженијим припадницима српског народа током периода санкција и Нато агресије на СРЈ. Трећи, не мање важан разлог односи се на јачање и ширење дуге традиције пријатељства између два народа, српског и француског, надасве кроз неговање дивне успомене на Јелену Анжујску и њен неизбрисив, златан траг племенитости и доброте у историји и памћењу, пре свега у души српског народа који је изузетно волео и поштовао ову своју владарку.

Име – Софија значи мудрост и управо су у том значењу повезане ове три жене: Кнегиња Милица, Јелена Анжујска и Софија Ћук Ди Гарофани. Мудрост је створила и сачувала племенитост, достојанство и понос на свој народ, традицију и историју. Неуморним прегалаштвом, истрајношћу и огромном, несаломивом енергијом усмереном на високе племените циљеве и највиша достигнућа за добро свог народа, Софија Ћук Ди Гарофани још једном је потврдила да дела љубави и милосрђа најјаче сијају и најдуже се памте. Свој народ велика уметница није заборављала никада. Поготову деведесетих година, последње деценије двадесетог века, када је српски народ био одсечен од света санкцијама, крвавим ратом и медијском сатанизацијом и када му је свака помоћ и подршка била од неизмерног значаја. Управо тих година Софија Ћук Ди Гарофани несебично и неуморо помаже своје сународнике.

Долазила је у Србију у најтежим и најопаснијим тренуцима, а време бомбардовања 1999 године, доносећи хуманитарну помоћ и моралну подршку свом народу. У годинама мира Софија Ћук Ди Гарофани се посветила и неговању успомене на јелену Анжујску. Захваљујући њој, у долини двеју река, Ибар у Србији и у Француској данас цветају мирисни цветови јоргована сведочећи љубав и снажне везе између народа Француске и народа Србије. Дала је и велики допринос Фондацији француско-српска традиција и култура и Француски интелектуалци и Србија… Када говоримо о успесима Софије Ћук Ди Гарофани у области уметности, њен рад најбоље дочарава критичар париског листа “Свет”(ЛеМонд), Мартина Дел Фара, која говорећи о таписеријама велике уметнице под називом “Мудрост и порука” истиче да је њена уметност укрштања нити инспирисана митологијом, која је присутна као стваралачки чин. Тим митолошким путем објашњава нашу цивилизацију, пут номада и кретање човека према новим извориштима светлости и новим изазовима. Њено стваралаштво представља нови свет у који, кроз њене различите облике експресивности, можемо да упловимо. Софија утемељује технику савршенства у космичку трансформацију. Таписерије Софије Ћук Ди Гарофани изражавају необичну опчињеност која јој је својствена, ни спутану ни одбојну,него напротив oслобођену окончаном катарзом. Веза је остварена у јединству духа и тела. Богат колорит, препознатљива и oригинална симболика сјеничких ћилима присутна је на њеним таписеријама. То су нови уметнички опуси; преношење средњовековековља у крајње слободном стваралаштву. Скретање према нео-фигурацији је потреба уметнице да прикаже актуелним средњи век, који је дубоко утиснут у човечанство. Плаховита и мирна. Страствена и спокојна. Изван скандала, дубоко у уметничком посвећењу. Хумана, проницљива, креативна, То је Софија Ћук Ди Гарофани. Добитник награде “Кнегиња Милица” за 2014.годину